Domestifikacija mačaka – kako su mačke osvojile ljude kroz istoriju
Domestifikacija (pripitomljavanje) i životinja uglavnom je započinjala usled neke ljudske potrebe. Bilo da je u pitanju mleko, vuna, meso ili snaga zarad fizičkog rada… Međutim, mačke praktično ništa ne doprinose ljudima u pogledu načina preživljavanja ili rada. Kako to da su ipak ušle u naše domove i postale neodvojivi deo života mnogih ljudi?
Verovali ili ne, za to smo direktno odgovorni i zaslužni mi, a razlog će vas zasigurno iznenaditi.
Navika koju smo razvili pre 10.000 godina, traje i danas – proizvodimo i neadekvatno odlažemo velike količine smeća i hrane. Posledica toga jeste, da smo nenadano dobili vernog cimera – mus muculusu domesticusa (kućnog miša). Zajedno sa mišem, iz okolnih brdovitih predela Bliskog istoka, među ljude je došao direktan predak današnje domaće mačke – Felis Silvestris Lybica (Afrička divlja mačka). Hrana i miševi bili su primaljiva ponuda za Afričku divlju mačku. Nama, sa druge strane, ova kohabitacije nije smetala, naprotiv. Dobili smo prirodni i prihvatljivi sistem deratizacije. Tako je sve krenulo, od smeća i miša…
Posle toga dolazi doba Egipta, kada se mačke domestifikuju na način na koji mi poznajemo. Počinju da ulaze u naše domove, krila i živote, kao prijatelji i članovi porodice, pa i božanstva. 3500 godina kasnije domestifikacija se nastavlja i dalje, uzlaznom putanjom i mačke postaju bića bez kojih se ne može.
Neki stručnjaci smatraju da su divlje mačke posedovale i osobine koje su ih možda dodatno unapred prilagodile razvoju odnosa sa ljudima. Konkretno, sam izgled: velike oči, prćasto lice, okruglo čelo… Karakteristike za koje je poznato da izazivaju negujuće ponašanje kod ljudi. Po svoj prilici, neko je jednom uneo ljupko mače u dom i pripitomio ga, a dalje znate…
Dok druge pripitomljene životinje, poput pasa, izgledaju sasvim drugačije od svojih divljih predaka, prosečna domaća mačka uglavnom je zadržala izgled divljih potomaka (dele 95% DNK). Međutim, nekoliko morfoloških razlika ipak postoji. Naime, noge su nešto kraće, mozak manji, creva duža – što je možda bila adaptacija za čišćenje probavnog sistema od kuhinjskih ostataka. Takođe, domaća mačka je modifikovala svoj zvuk mjaukanja, čineći ga kraćim, višim i prijatnijim za naše uši. Istraživači tvrde da ljudi imaju urođenu sklonost prema visokim zvucima i da su se mačke prilagodile tome.
Reference:
- Ottoni, C., Van Neer, W., De Cupere, B. et al. (2017). The palaeogenetics of cat dispersal in the ancient world. Nature Ecology & Evolutionl 1, 0139. https://doi.org/10.1038/s41559-017-0139
- Carlos A. Driscoll et al. (2007).The Near Eastern Origin of Cat Domestication. Science, 317. https://doi.org/10.1126/science.1139518
- Driscoll, C. A., Clutton-Brock, J., Kitchener, A. C., & O’Brien, S. J. (2009). The Taming of the Cat. Scientific American, 300(6), 68–75. http://www.jstor.org/stable/26001382
